Kako je Alavux završio 5mg u bolnici?

Alavux priča kako mu je muzika pomogla da izađe iz lošeg tripa.

Nakon što je mesecima vukao povredu kolena, desio se trenutak slabosti koji Alavux nije mogao da ignoriše – otkazala mu je noga. Ubrzo je usledila visoka temperatura i morao je hitno da se operiše. Posle operacije je dobio terapiju koja je za njegovo koleno bila malo jača nego što je očekivao.

“Methotrexate je izuzetno potentan lek. Primao sam nedeljnu dozu od 5mg, koja je u meni izazivala svašta,” rekao je za lek koji je primao Goran Alavuk. Početak terapije počeo je izuzetno snažnim injekcijama u koleno i debelo meso, nakon kojih se završni deo procesa pretvorio u gutanje pilula koje nisu ni približno zabavne kao Velvetove iz trake “La La Land”. Inicijalna ubrizgavanja izazivala su osećaj kao da mu koleno gori, dok o osećaju u zadnjici Zemunac ne želi da priča.

Ova supstanca se inače koristi i za lečenje raka, samo u znatno većoj količini nego ona koja je bila prepisana Alavuxu.

 

View this post on Instagram

 

Bed next to me…

A post shared by Goran Alavux Alavuk (@alavux808) on

SIVILO

Za atmosferu i ugođaj tokom oporavka, pobrinula se državna bolnica u Skoplju.

„Neokrečeno, vlaga, onako komunistički beli zidovi do pola, od polovine na dole zeleno”, rekao je Goran za svakodnevni pejzaž koji je delio sa svojom dvojicom cimera, Turčinom i Albancem. „Roletne sjebane, a samo što su stavljene pre par godina, prozori ne dihtuju”, dodao je elektro tehno pionir sa velikim A dok je opisivao enterijer bolničke sobe.

U to vreme u Makedoniji su nastale katastrofalne poplave u kojima su ljudi izgubili živote, od kojih je najmlađa osoba imala samo dve godine. Ovo je dodatno uticalo na (ne)raspoloženje koje je vladalo u državi, dok se pod uticajem leka za rak Alavux spustio u duboku tamu.

Okružen prizorom od koje nije mogao da pobegne, odlučio je da nađe izlaz i skrene misli sa sumorne realnosti. Njegov ventil bila je muzika.

I am UR. No Hope, No Dreams, No Love, My Only Escape is Underground.

-Underground Resistance-

MUZIKA, IZLAZ IZ BESMISLA

Doživljaj kreiranja zvuka od nule, Goran opisuje kao „momenat stvaranja svog mikrosveta“. Ovo je njegova sigurna kuća u kojoj se oseća udobno i slobodno. Ovo je bio njegov beg od besmisla u kome nalazi utehu, u kome dobija snage da se suoči sa problemima i postane pobednik.

“Pošto sam znao da ću da sedim neko vreme, uzeo sam neki stari laptop i slušalice za telefon (pošto je ženi bila frka da ih neko ne marne, kao i laptop). Instalirao samo Ableton live i dao sebi zadatak da odradim makar jednu traku,“ rekao je sebi Alavux u bolničkom krevetu.

Rad u bolnici nije ni malo zanimljiv, ali je uspeo da krene sitnim koracima i podstakne sebe da ne ostane zaglavljen u lošem tripu. Kako svoju inspiraciju za muziku proizvedenu u tom periodu navodi reči kultne grupu Underground Resistance: „Moj jedini izlaz je andergraund.“

Korak po korak, muzika ga je pokrenula, te je uspeo da završi više nego što je očekivao. Iako je svake nedelje morao da prima dozu teškog leka, Goran je uspeo je da zabeleži svoj unutrašnji doživljaj kroz koji je prolazio. Neke od traka koje su nastale u tom periodu su „H3“, koja je sa TKNO-m završila na kompilaciji Tauten Warriors i „EMG“ za Mosaique Records.

RAD U KREVETU

Međutim, najjači utisak ostavio je zvuk njegovih „pet miligrama“. Kako je rad supstance na njega imao je opuštajući i sedativni efekat, tako je i stavio tamni filter na sliku, te stvarao pozadinu za teški, depresivni film… Mračni, psihodelični trip kome nije bilo kraja definisao je njegovo tadašnje stanje uma, kao i atmosferu trake “5 mg”.

Vizuelni doživljaj Alavux opisuje kao šetnju kroz maglu noći. Obrisi svetla poprimali su oblike belih pokretnih figura, čiji su se granice brisale i postajale jedno sa okolinom.

“Tokom trake mogu da se čuju promene koje izaziva lek i kako je uticao na mene,” dodao je ovaj Goran. Taj phasing out osećaj postigao je kombinacijom intenzivnih elektro brejkova, škriputavih melodija i bas linija, od kojih se čini da svaki element vuče na svoju stranu.

Ovaj dezorijentišući efekat dočarava lutanje njegovih misli tokom kojih su se nasumično smenjivale senke, koje su polako nestajale u mraku. Tokom slušanja, u određenim trenucima je teško razaznati da li je ono što je video bila stvarnost ili halucinacija.

POMOĆ PRIJATELJA

Alavuxovo izmešteno stanje uma dopunio je ambijentalni šum bolnice koji je pokupio intergrisani mikrofon laptopa: „Ostao je tu negde čisto da se čuje i oseti soba u kojoj sam bio, kao i mračni hodnik sprata na kom smo ležali“.

Kako ga je ovo inspirisalo da snimi atmosferu i verno dočara trip u kom je bio, tako se obratio svom prijatelju iz Sankt Petersburga.

Autentični ruski akcenat činio mu se kao pravo rešenje za pesmu, iako mu je Dr. Floyd rekao da ima „glas užas“. „Ruski mi je delovao simpatično i provokativno istovremeno,“ rekao je Goran pitajući se koliko je na njegov izbor saradnika uticala supstanca koju je konzumirao tokom svog oporavka.