Istorija podgoričkog klabinga iz ugla DJ-a Be Good

Postoje ljudi koji su toliko učinili za kulturu jedne države, a da o njima u običnoj pretrazi ne možete pronaći više od par rečenica. Takav je Be Good.

“Bila je to 1995. Kod mene tako počinje”, rekao je Be Good. “Trenutak kada moj odnos prema muzici postaje jasno orijentisan ka underground-u je momenat, kad sam vraćajući se s porodicom s mora, u kasnim večernjim satima, slušao neku od italijanskih radio stanica (jer im je signal preko mora bio jači od svih naših zajedno) i čuo St. Germain – What’s New“, rekao je podgoričanin Nikola Dobričanin.

“Pomislio sam da je sve ono što sam želio od muzike upravo sabijeno u tu stvar, iako nikad ništa slično nisam čuo niti mogao da zamislim. Toliko svježe, a tako old school… To je to”, dodao je Be Good za traku je promenila njegov život. Senzualnost njujorškog deep zvuka, prefinjenost džeza i toplina house-a povezani su u neverovatnu celinu kojom je Nikola bio fasciniran. “Trebalo mi je godinu dana da je nađem. Nema Shazama, tebra. Nema interneta uopšte,” dodao je Be Good naglašavajući koliki je izazov bio pronaći traku sa radia devedesetih godina u Crnoj Gori.

REJV MENJA ŽIVOT

Svaki put kada pomisli na žurku, uvek se seti novogodišnjeg partija 1997. godine, koji mu je ostao u posebnom sećanju. Za pravi rejverski doček u Tvrđavi pobrinuo se DJ Gile. “Morali ste da izađete svakih desetak minuta vani da uzmete vazduha, jer vam nije dobro od basa”, rekao je Dobričanin za znojave zidove, fleševe strobova i lasere koji su prostoriji davali novu dimenziju. “To stanje je najbolje i opisivala stvar sa repertoara Higher State Of Consciousness”, rekao je Be Good koji je bio i ostao hipnotisan legendarnim esidom Džoša Vinka (Josh Wink).

“Pa te onda raznježi Dream 2 Science – My Love Turns To Liquid, pa Chez Damier – Can You Feel It i Kerri Chandler – Atmosphere” dodao je Nikola naglašavajući da “svaka stvar rastura i danas, gdje god da je zavrtiš”. Ono što mi je bilo fascinantno je da su crnogorci u to vreme bili, pa čak i danas, više okrenuti zavodljivim melodijama house zvuka. “Mi smo ipak morska zemlja, mi smo više soul nego techno,” dodaje Be Good. “Underground prije pravaca. Jeste, bili smo najviše house, ali tu su bili i techno i d’n’b”, rekao je Nikola kome je elektronska muzika promenila život.

POČECI KLABINGA U PODGORICI

Inspirisan ovim događajem, ubrzo je počeo da pušta muziku. U to vreme, ulogu klubova koji su okupljali ljubitelje elektronskog zvuka preuzeli su kafići. U Nikolinom slučaju „BIS koji je primao 40 ljudi, (ispred ponekad i 100 na ulici)”. “Gramofoni i mikser na kafematu, vrtim ploče, a stojim na gajbi Coca Cole… Znoj, gužvanje, đuska i svi srećni”, dodao je Be Good. Onda je usledilo prvo masovno okupljanje u Podgorici – Three Friday Parties.

Ove žurke su primale i po 1500 ljudi za noć, a trajale su od 1999. do 2010. “Pa to je kao kad bi u Beogradu na Kevin Sounderson-a došlo 15.000 ljudi, što bi bio prilično veliki uspjeh”, dodao je Nikola objašnjavajući veličinu uspeha za mali grad kao što je Podgorica. TFP nose titulu kultnih žurki, jer su noći u crnogorskoj prestonici održavale živom. Glavni grad su posetili i oduvali Terry Francis, Funk D Void, Blake Baxter, Dixon, Jimpster, Terry Lee Brown JR, Kevin Saunderson, Shy FX & MC Stamina, DJ Bone i mnogi drugi, što je Dobričaninu konstantno davalo vetar u leđa.

“Slijeće Jerome Pacman (vidjećete da ga Laurent Garnier pominje često u svojoj knjizi s početaka njihove scene) na Podgorički aerodrom, u kolima kaseta funk-a koju mi je Cozmic snimio. Čovjek ne može da vjeruje da momci s kraja svijeta slušaju muziku koja je njemu život promijenila” krenuo je da objašnjava Be Good za jedan od njegovih omiljenih momenata i istoriji TFP-a. “Prepoznaje synth dionicu sa zvučnika raspalog Juga, koju je ukrao za neku njegovu stvar… Dugo je galerija fotografija s tog partija stajala na njegovom web-u s porukom ‘AMAZING PARTY IN MONTENEGRO’. Možda i godinu… Čovjeka smo oduvali gostoprimstvom i publika energijom”, dodao je Nikola za trenutak koji nikad neće zaboraviti.

POŠTOVANJE I ISKRENOST PREMA MUZICI

A zašto su tada žurke bilo toliko dobre? Zašto su se ti trenuci zauvek urezali u njegovo sećanje? “Tada je sve bilo samo pitanje muzike. Ne postoji novac kao motiv za bilo koji party. Pa nema ga ni na vidiku… A pored partija, sve, ali sve pare odoše za ploče”, dodao je Dobričanin koji je naglasio da su tada radili četiri-pet žurki za nedelju dana. Podgorički selektor kaže da je nekih deset godina kupovao po 20 ploča mesečno, što govori zid njegove sobe. „Sine, mogao si stan kupiti, a ovako, samo imamo jednu sobu manje”, rekli su njegovi roditelji za bogatu kolekciju ploča iz tog vremena.

Ono što je držalo podgorički underground na nogama bile su ekipe, za koje Be Good kaže da su bile presudne u afrimaciji omladine tada: “Tu su bile i ekipe za respect kao što je Very Nice i Noise. Underground u ovome gradu je bio ŽIV”. Iako nisam baš razumeo narednu opasku, kapiram da stara rejverska garda iz PG dobro zna o čemu se radi: “Rade Rapido i ‘Đe si brate, što činiš, evo ništa, ti? Ja bez veze’”. Te ekipe su zasluživale neverovatno poštovanje zbog iskrenog odnosa prema umetnosti: “Pa svi su radili samo za muziku. Niko nije zarađivao novac. Kad nešto radiš iz ljubavi, zaslužuješ poštovanje. Cimanja je bilo na svakom ćošku. Previše.”

TRENUTNO STANJE

Nekoliko godina kasnije osnovan je i Very Nice Club, a nešto kasnije i aktuelni District, koji važi za klub sa najboljim elektronskim zvukom u Podgorici. Kao jedan od osnivača i vlasnika, Nikola Dobričanin je uložio svoj maksimum u jedan od retkih kutaka u Crnog Gori koji je posvećen kvalitetnom klupskom iskustvu. District je dobrom selekcijom stranih i domaćih umetnika uspeo da se pozicionira kao mesto koje nudi jedinstveni doživljaj noći i privlači klabere željne drugačije strane muzike. Od malog utočišta za autsajdere i one koji tragaju za celonoćnim uživanje, Be Good je uspeo da postavi svoj klub i PG na mapu poželjnih lokacija u regionu.

Pored toga što je član najuticajnijeg i najstarijeg kolektiva muzičkih selektora u Crnoj Gori (Beat at Joe’s), suosnivač je najpoštovanijeg festivala u državi – Southern Soul Festival. SSF svake godine dovodi legende džeza, fanka i sola na crnogorsko primorje. Ideja iza festivala je izučavanje istorije i dovođenje ljudi koji su zadužili muzičku scenu svojom zaostavštinom, te promocija i pružanje šansi mladim nadama i umetnicima koji je zaslužuju. “Uglavnom, dešavalo se i dešava se. Nekad bolje, nekad gore, ali ispliva na kraju muka i znoj klabinga u pravu stvar”, rekao je Be Good za pouku koju je izvukao iz istorije crnogorske scene.

A sada? Sada je ušao u novi poduhvat sa KRŠ produkcijom i ne staje sa promocijom kvalitetnog elektronskog zvuka u Podgorici. Njegova priča se nastavlja i ni sam ne zna kada će stati.