Kako su trap i jungle napravili Cuban Chamber of Commerce?

Cuban Chamber of Commerce priča o energiji džangla i patetici folka, te otkriva loše strane preko noćne slave.

Cuban Chamber of Commerce je počeo kao i skoro svaki drugi klinac u Srbiji koji se izložio na Satisfaction. Vrteći tu stvar u krug, prepustio se te 2005. velikom zvuku electro house-a uz koji je zavoleo energični elektronski zvuk. Kako je odrastao, krenuo je da eksperimentiše, te je počeo da otvara sebi um na razne načine. „Tako me je i zakačio trap recimo 2012., ali samo neke stvari koje recimo nisi mogao nikako da izbegneš ako koristiš YouTube”, rekao je CCoC. Kaže da je postojao mini otklon kada je prvi put došao u kontakt sa malo agresivnijim i luđim trepom, jer ga u tom trenutku nije doživljavao kao nešto „ultra revolucionarno“.

SILOVITI USPON BOMBI DEVEDESETIH

Naredne godine je upoznao ortake Dakija i Dragoslava i tu je otprilike i počelo njegovo upoznavanje sa plesom Atlanta i Čikago repa „koji je tada potpuno bio na ivici faula”. Par godina i masu bleja kasnije, zajedno sa svojim ortacima, kreće ozbiljnije da se bavi MCing-om kao član grupe Bombe Devedesetih, koja je ostavila interesantan pečat na srpskoj sceni elektronske muzike. „Sve te bleje su mi dosta izgradile muzički ukus i utabale tu putanju kojom se u neku ruku i danas krećem”, rekao je Cuban Chamber of Commerce.

Jedan od presudnih momenata u nedavnoj istoriji e-muzike na našim prostorima je definitivno „BD Rejv“. Kombinacija pitch-ovane, inače u pravoj verziji, dosta sporije i, po Žarkovom mišljenju, dosadnije Paganini-jeve trake „Rave“, folka, autotune-a i repa doneli su im silovit uspon i popularnost. Ovo je prouzrokovalo podeljene emocije na domaćoj sceni – od ljubavi do hejta.  Žarko kaže da im je pesma nabacila dosta nastupa širom Srbije, što mu je tada delovalo vrh, ali se brzo to pokazalo kao nesreća u sreći.

LOŠE STRANE NEKONTROLISANOG RASTA POPULARNOSTI

„Ljudi su na koncertima zahtevali da te neke drugorazredne remix-e repujemo na repeat, kao da ja mogu tebra da otpevam taj autotune i da seckam tu vokale lajv nešto, zabole me ceo kurac iskren da budem“, dodaje Žakila uz objašnjenje da se želja publike svodila na to da „BD rejv“ ide u krug, konstantno. Ključni trenutak u njegovoj karijeri bio je nastup Bombi u Kragujevcu, kada su svi izvadili telefone u iščekivanju da „krene nešto“. „I naravno kad je krenuo „BD Rejv“ bilo nam je jasno sve, mislim bilo je jasno i pre tog koncerta, nastupali smo po tim gradovima u Srbiji gde su ljudi manje više dolazili zbog BD Rejva, MDME, BD Folka…“, dodao je Žakila.

Kako i sam kaže, bilo je nastupa gde je publika repovala u glas svaku pesmu, ali ih je posle BD Rejv ’afere’ bilo nekako manje. Popularnost hita je rasla, do mere da je i slavni Adam Beyer morao da „baci hejt“ na traku uz komentar „What the actual fuck?“, dok je i sam tvorac originalne trake Sam Paganini izneverovao šta se desilo. Bombe Devedesetih su tu traku doživljavale kao „narodni element“, te su je prisvojili kao deo naroda i vratile ga u drugačijem izdanju.

PATETIKA I ELITIZAM

A kad smo kod folka, šta je sa patetikom koju on nosi: „Danas praktično nema te patetike na koju se ja ložim u toj OG narodnoj muzici, mislim konkretno na Južni Vetar muziku krajem osamdesetih, i naravno na ona nenadjebiva Grand izdanja iz 2000-ih“, rekao je Žakila. On naglašava da se mnogi danas gade folka, a da zaista ne postoji nijedan razlog zbog kojeg bi trebali da ga se gnušaju. Za njega je to nešto najnormalnije.

Kako kod nas postoje ogromne predrasude o ljudima koji slušaju folk i trap, Žarko dodaje da mu nikad nisu preterano smetale kritike urbane muzičke policije vezane za muziku kojom se bavio. Zato mu je i drago što je uspeo da se ogradi od mase koja sebe smatra puristima i elitistima, jer kapiram da sve više mladih ljudi „sluša sve“ i da ne pravi predrasude prema muzici i svim njenim žanrovima.

Međutim, kada patetika postaje kič? Da li je popularni zvuk trep-narodnjaka, tj. moderni oblik dizel-folka isto tako dobar? „Ovo je skroz anti-narodna muzika koja se plasira danas, od teksta i poruke do te fuzije svih žanrova ikada“, kaže Žarko. Kao neko ko je „poslednja osoba koja ima problem sa moralom“ i da nisu zapravo jedini problem u toj modernoj narodnoj muzici te  asocijacija muzike sa narkoticima, mafijanjem i bludom, naglašava da je „ceo taj jeftini gas, prosto, iritantan“.

DŽANGL JE MASIVAN

Kako je „BD Rejv“ pomogao Bombama da se katapultiraju u žižu javnosti, tako im je u jednu ruku i oduzeo ono što su najviše voleli da rade zajedno na nastupima – da repuju i zezaju se. Uskoro su se razišli, usled privatnih stvari i nesuglasica, te je Žarko nastavio dalje sa svojim tripom, ali nije zaboravio zvuk sa kojim ga je ekipa upoznala. Pre nego što su se upoznali, Žarko kaže da je prolazio kroz razne faze, što je nekako bio logičan sled događaja sa big room trancy electro opusa Benija Benasija, ali su ubrzo monotone bass linije počele da ga nerviraju.

„Sećam se tačno koja stvar me je iznabadala i promenila mi veru te 2014. – Robert Hood – Detroit: One Circle”, rekao je Žarko. Tada je skapirao hipnotišuću moć repeticije bita – stvaranje okvira na slici koju sam slikaš svojim umom, te koristiš svoju maštu da se izložiš na muziku. Kako je počeo da se bavi produkcijom, tako je počeo dublje da ulazi u materiju i pomera svoje granice shvatanja zvuka. Ubrzo mu je 4×4 ritam postao predvidiv i pomalo dosadnjikav, pa je tražio novi način da izrazi sebe. Na scenu je stupio Tessela, čiji ga je polomljeni zvuk trake „Nancy’s Pantry” srušio sa stolice.

„U repu je to strava jer imaš reči i automatski ti je otvoreno jedno ogromno polje gde ti biraš kako i na koji način ćeš izgraditi svoju MC ličnost“, rekao je Cuban Chamber of Comerce i dodao: „Znači sam biraš da li ćeš biti, ono, uličar i gangster, hood prosvetitelj, vickasti komedijaš, džanki, pičkopaćenik itd.“ A onda je u priču ušao jungle, za koji kaže da mu je bio interesantan kao i trap. „Dosta su različite forme kod stvaranja oba, ali se nekako na kraju sve svede na to, koliko zapravo ludila ti možeš da dostaviš publici tim procesom stvaralaštva“, rekao je Žakila koji je postao opsednut polomljenim zvukom džangla.

Kako Žakila kaže za jungle, „neka osnova bi bila taj Amen brejk, bass, synth i ragga vokal“, dok je ostatak individualan: „Sve ostalo je apsolutno na tebi, tj. tvojoj domišljatosti i smelosti“. Kako se u repu praktično sve zasniva na izgradnji persone MC-a, Žarko kaže da „sa džanglom možeš da izabereš jedino da li ideš u te neke malo eksperimentalnije, sjebanije, polyrythmic, brze i mutne vode ili ipak ostaješ tu negde safe sa svojim brejkom“. Za njega, trećeg nema. „Sazreo sam uz trep i džangl, tako da sad kad bi me pitao na primer da se odlučim za jedno, bukvalno bih se teleportovao 20 godina unazad na neku seosku slavu gde te pitaju gosti kao, koga više voliš, mamu ili tatu, i rekao bi ti – PODJEDNAKO“, kaže Cuban Chamber of Commerce.

KEPASAPARADOKS

„Mene nekako uvek najviše izvoza taj polomljeni ritam“, rekao je Cuban Chamber of Commerce. Na njegovom Soundcloud-u najslušanije trake su „Winter X“ (intenzivni jungle pojačan prljavom distrozijom i istočnjačim vokalom od kojih svako vuče na svoju stranu) i „Young and Healthy“ kojom dominira masna, masivna bass linija koja vozi slušaoca uz rafal visokih tonova i ponavljajuću vokalnu „lajnu“. Njegov ulazak na scenu ispraćen je interesantnim miksevima i nastupima za Music Reactions, Drill i SUTRA u klubu Drugstore.

Za trenutnu scenu u Beogradu kaže da u poslednje dve godine „baš strava“ zahvaljujući vrednom radu Žarka SAUD-a i Dorijana Fuka, te je sve postalo mnogo masnije i prljavije. „Uspeli su da malo široj publici razbiju te stigme što se tiče modernije i eksperimentalnije klupske muzike“, rekao je Cuban Chamber of Commerce za SUTRA, lokalne futuriste koji vraćaju na stare vrednosti rejva.

Kako su ga oni inspirisali da nastavi da se cima oko muzike i rasta svesti o polomljenim ritmovima na našoj sceni, pokrenuo je etiketu kepasaparadoks. na kojoj će se objavljivati eksperimentalnija klupska muzika. Tako je i prvo njeno izdanje sačinjeno samo od domaćih umetnika za koje se malo zna, među kojima se nalaze Mangulica FM i Lil Taty, a čiji je cilj da se predstavi pravi underground zvuk. „U 2020. krenuće da pljušte izdanja i previše se radujem što ću moći nekako da okupim muziku producenata koje cenim na jedno mesto“, rekao je Cuban Chamber of Commerce za kraj.