Ove zvučne skulpture spajaju prirodu i arhitekturu

Moderna umetnost pomera granice artističkog izražavanja. Ona ih piše, briše i redefiniše. Ovo su zvučne skulpture koje sviraju vetar i voda.

Već neko vreme istražujem umetnost u svim njenim oblicima i tražim novu stvar koja bi me inspirisala da stvaram dalje. S obzirom da su me audio i vizuelna stimulacija oduvek pokretale na razmišljanje, krenuo sam da tražim svoj novi „haj“ na mestu gde se ove dve stvari spajaju. Nedavno sam naleteo na umetnička dela koja su na kratko zadovoljila moju opsesiju za dobrim tripom.

Pored toga što izgledaju neverovatno, zvučne skulpture proizvode zvuk u simbiozi sa nekim drugim medijumom ili pak nastaju kada se zvuk koristi tokom procesa izrade nekog od ovih dela. U nastavku sam izabrao nekoliko intresantnih umetničkih dela koja spajaju prirodu i arhitekturu u jedno, tj. kreacije koje proizvode zvuk u kontaktu sa vetrom i vodom.

ZVUČNE SKULPTURE KOJE SVIRA VETAR

HARFA VETRA / San Francisko / SAD

Ovo je jedna od najvećih eolskih harfi na svetu. U pitanju je toranj od 92m koji je smešten na brdu iznad zaliva u San Francisku. Vetar „svira“ ovu ogromnu čeličnu kontrukciju tako što strujanjem vazduha prolazi kroz  masivne cevi koje se savijaju i proizvode sablasne zvuke. Međutim, zvuk nije jedina stvar koja je specifična za ovu konstrukciju. Zamišljena da iskoristi percepciju gledaoca, te kako se osoba pomera u odnosu na harfu, tako se stvara dobar vizuelni trip koji predstavlja niz gracioznih elipsi.

SVIRAJUĆE ZUJAJUĆE DRVO / Barnli / UK

“Svirajujće zujajuće drvo” je jedna od četiri nagrađivane skulpture koje su dizajnirali Majk Tonkin i An Liu u okviru projekta „Panopticons Arts and Regeneration“. “Drvo” proizvodi utvarne zvuke u nekoliko oktava kako vetar duva kroz vrtlog metalnih cevi, koje su bile deo nekadašnje trafostanice. Ona je dekonstruisana i transformisana u nagrađivanu skulpturu visoku skoro tri metra koja izgleda kao da će se u svakom trenutku pokrenuti, zavrteti i odleteti.

EOLSKI PAVILJON VETRA / Bristol / UK

Tokom svoje posete Iranu, Luk Jeram je istraživao džamije kada je od lokalnog kopača čuo o bušotiama koje su „svirale“ na vetru. Nakon puta, nastao je „Eolski paviljon“ koji čini čak 310 cevi od nerđajućeg čelika, koje vetar svira. Povezane su u poseban luk u koji posetioci mogu da uđu kako bi iskusili intenzivni zvučni doživljaj. Kako vetar duva, vibracije generisane vetrom se prenose u luk i cevi, te se proizvode zvukovi koji podsećaju na soundtrack-ove naučno fantastičnih i psihodeličnih filmova iz druge polovine 20. veka.

BAŠTA ZVUKA / Sijetl / SAD

Iako vizuelno nisu nešto naročito, tajna ovih skulptura se krije u samoj mehanici proizvođenja zvuka. “Zvučni vrt” Daglasa Holisa ima 12 čeličnih kontrukcija u visini od preko šest metara, na čijem su vrhu prikačene lopatice za hvatanje vetra. Kada vetar duva, lopatice se okreću i rotiraju orguljske cevi različitih dužina unutar tornjeva koje kasnije ispuštaju čudne, utvarne zvukove. Nažalost, zbog starosti i propadanja, samo jaki vetrovi proizvode zvukove u interakciji sa ovom skulpturom.

EXPLORATORIUM AEOLIAN HARP / San Francisko / SAD

Za ljubitelje sablasne, eksperimentalne muzike, ambijentala, drone-a i noise-a, ova harfa je dobar izvor inspiracije i novo obavezno mesto za obilazak tokom naredne posete San Francisku. Petnaest godina nakon „vrta“, Daglas Holis je napravio eolsku harfu u visini od osam metara. Skulptura je specifično dizajnirana i postavljenja između doka 12 i 15 u San Francisku, jer baš na ovom mestu se nalazi prirodni tunel koji svira harfu. Vetar se pojačava oko dva-tri sata posle podne kada intenzivan zvuk harfe najbolje dolazi do izražaja.

ORGULJA VETRA / Flašing / Holandija

„Orgulja vetra“ se nalazi na obali mora holandskog grada Flašing. Ovo umetničko delo Rafaela Avgusta Opstajlea, sastoji se od nekoliko vertikalno postavljenih bambusovih trski. Kada vetar duva, u rupe raspoređene duž cevi ulazi vazduh, proizvode se utvarni tonovi. Prvobitnu skuplturu iz 1975. godine odnela je oluja, druga je uništena u napadu vandala, a treća iz 1983. se još uvek se nalazi na obalama Flašinga.

ZVUČNE SKULPTURE KOJE SVIRA VODA

ORGULJA TALASA / San Francisko / SAD

„Orgulje talasa“ se sastoje od 25 orguljskih cevi od PVC-a i betona, koje se nalaze na različitim uzvišenjima unutar lokaliteta, dok se njihov donji kraj proteže do mora ispod. Smenjivanjem plime i oseke, vazduh se gura u cevi iz kojih izlazi zvuk, te se stvara bučno grgorenje vode. Saradnja između idejnog tvorca Pitera Ričardsa i kamenog zidara Džordža Gonzalesa trajala je čak deceniju i završena je 1986. godine.

MORSKE ORGULJE / Zadar / Hrvatska

Iako izgledaju kao najobičnije bele kamene stepenice u dužini od 70m sa prorezima, tajna ove neverovatne skulpture Nikole Bašića se krije ispod. Sa svakim naletom talasa koji zapljusne obalu Zadra, voda ritmično upumpava vazduh u otvore na dnu, koji se nastavljaju do odaja povezanih sa 35 cevi orgulja. Vazduh se gura kroz unutrašnje kanale na dnu stepenica i ispumpava kroz otvore na vrhu. Na svakom „izduvnom“ stepeniku postoji pet cevi od kojih svaka svira različiti akord, te Morske Orgulje ispuštaju opuštajuće melodije.

ORGULJE VISOKE PLIME / Blekpul / UK

Liam Kurtin i Džon Guding kreirali su „Orgulju visoke plime“ 2002. godine u okviru serije skulptura “The Great Promenade Show”. Konstrukciju od betona, čelika, bakra i cinka u visini od 15 metara pokreće visoka plima koja gura vazduh u osam dovodnih cevi, koje su dalje povezane sa 18 orgulja ispod promenade. Ovi instrumenti proizvode „zarđale“ zvuke u B-duru, za koje su autori rekli da su “više ambijentalni nego muzikalni”.