RAR: Izazovi u organizovanju žurki bez sponzora

Poslednje tri godine, Music Reactions uspeva na domaćoj sceni bez podrške sponzora. RAR je podelio sa mnom kako im to polazi za rukom.

Rajko RAR Ristanović je počeo da sakuplja ploče još 1999. godine, a nedugo zatim je krenuo da se bavi DJing-om i produkcijom. Na početku trećeg milenijuma, tokom“ drugog talasa tehna“ u Beogradu, postao je deo ekipe Poems Music koja je privukla dosta pažnje na klupskim nastupima po underground tehno žurkama.

Istorijske i žanrovske granice u muzici za njega ne postoje, te u svojim setovima kombinuje klasike iz Detroita, pune harmonija i izlomljenjih ritmova, sa savremenim tehnom, industrial-om, elektrom i eksperimetalnom elektronskom plesnom muzikom. Nastupao je u klubovima Drugstore, 20/44, KC Grad i KPTM, te u kultnom berlinskom Griessmuehle i na švedskom festivalu Placebo Out In The Open, rame uz rame sa inostranim zvezdama I Hate Models, François X, SNTS, Anetha, Anastasia Kristensen i brojnim drugim.

Rajko je jedan od osnivača i pokretača organizacije Music Reactions koja već tri godine gradi svoju priču i postaje sve veća, pa sam želeo sam da saznam kako opstaju u muzičkoj industriji Beograda.

FOTO: Stefan Danilović

Kako su žurke izgledale kada si počeo da se baviš muzikom? Kako si se ti uklopio u tu priču?

Kada sam počinjao… bilo je mnogo više gramofona i ploča. 🙂 Duh tehno kulture je u suštini isti, tj. treba da se trudimo da ostane isti, samo se generacije smenjuju. Uklopio sam se tako što sam se prepustio onome čime sam bio opčinjen – muzikom, ljudima, doživljajima pre i posle žurki. Siguran sam da je tako i mladima danas.

Kako se Music Reactions uklopio u domaću scenu? Kako je ona do tada izgledala i šta je sve novo uneo u priču ?

MR je nastao iz bunta i želje da unesemo novu energiju na domaću scenu. Pre tri godine, kada je sve počelo, u priči smo bili Ivan, Petar i ja, dok smo u poslednje dve godine ostali Ivan i ja, a priključili su nam se Ivica i Filip (naši prijatelji i talentovani rezidenti), kao i povremeni dragoceni saradnici, koji znaju ko su. 🙂

Promoteri tada, isti koji i sada imaju najveće, najjače sponzorisane događaje, izgubili su dodir sa publikom i ušli u repetitivni ciklus bukiranja izvođača. Skoro pa je moglo da se zna koji je mesec u godini u odnosu na artista koji nastupa, jer je nastupao i prošle, i pretprošle godine u isto vreme, na istom mestu. Jasno mi je da njihovi bukinzi iz prosto ekonomskih razloga moraju da naginju ili debelo gaze u mejnstrim, ali i tu ima prostora da budu maštoviti.

Osećali smo da nemamo puno izbora, u smislu prilika da izvođače koje slušamo privatno čujemo uživo. Žurke na koje smo odlazili nisu bile one na koje smo zapravo želeli da idemo. Napravili smo kontakt sa prijateljima iz kluba Drugstore, jer je to bio prostor koji smo prepoznali kao ambijent u kome želimo da radimo i koji već ima energiju nama blisku i poznatu, oni su nas pustili u svoj svet. Na početku je bilo jako teško, učili smo iz događaja u događaj i danas je teško, ali smo mnogo iskusniji.

Mislim da je osnovno to što ljudi osećaju da su to žurke za njih, za nas

Čuo sam da ste u startu imali mali odziv ljudi koji su želeli da vam pomognu. Koliko su ljudi sa domaće scene realno spremni i otvoreni za saradnju kako bi se ispočetka stvorilo nešto novo? 

Da, na početku je bilo dosta nepoverenja, čak i podcenjivanja od strane pojedinaca. Oni koji su nam na početku dali šansu, najpre ljudi iz kluba Drugstore, imali su dovoljno hrabrosti da rizikuju sa nama (hvala pre svega Neco, ali i Gego, Bane, Edi). 🙂 Tu su bila i dva domaća DJ-a koji su pomogli savetima i iskustvom, dok su svojom muzikom praktično obojili celu prvu MR godinu – veterani Boža Podunavac i Dušan Kačarević, hvala!

Na početku vaše treće sezone ste imali krcat Drugstore. Koliki je izazov napraviti žurku za par hiljada ljudi bez sponzora? Kako izgleda taj proces i šta je to zašto ljudi dolaze na vaše žurke?

Izuzetno je teško sve uraditi bez sponzora, ali ne želimo da menjamo to, jer upliv sponzora automatski diktira promenu koncepta događaja, kao i samog programa koji se nudi. Proces je neprekidan, jer čim se završi jedan REACT mi već počinjemo da razmišljamo o programu za sledeći i kako da unapredimo ono što donosimo ljudima koji posećuju naše događaje. Videćeš šta smo spremili za REACT 4, lajnap je već kompletiran.

Verovatno postoji mnogo razloga zbog kojih ljudi imaju poverenje u nas i dolaze na Music Reactions žurke. Mislim da je osnovno to što ljudi osećaju da su to žurke za njih, za nas. Jedna od ideja na početku cele priče je bila da ćemo da pravimo žurke poput onih na koje mi želimo da idemo – izgleda da i oni žele da idu na takve žurke.

Adrenalin organizacije i uzbuđenje stvaranja onoga u šta verujemo, što želimo da predstavimo ljudima i podelimo sa njima – to nas je održalo

Koliko su ljudi spremni da ulože sebe ako znaju da će biti na gubitku neko vreme? Šta vas je vodilo i šta vas je održalo da pravite žurke? Imaš li neki ozbiljan savet za sve koji odustaju nakon što vide par poraza?

Ivan i ja smo imali sreću da smo u tom trenutku mogli finansijski da izdržimo velike udarce koje donosi skoro svaki početak. Niko ne ulazi u organizaciju događaja s mišlju da će biti u gubitku, ali se to neminovno dešava. Previše je nepoznatih faktora koji utiču na posetu jednog događaja i uvek je kocka. Adrenalin organizacije i uzbuđenje stvaranja onoga u šta verujemo, što želimo da predstavimo ljudima i podelimo sa njima – to nas je održalo. Kada ti to jednom uđe u krv, teško je prestati.

Koje su dobre i loše strane organizovanja žurki u Beogradu?

Kada je osnovni motiv novac, on onda nameće i sve ostalo – line up i vizuelni identitet su u skladu sa tim, kao i organizacija samog prostora u kome se dešava događaj, a takav pristup onda privlači i određenu ciljnu grupu ljudi. Postoje i pozitivne strane ovakvih događaja: jako su dobro organizovani i zvuk je uvek vrhunski, ali to nisu dešavanja koja me privlače, jer mi se ni na koji način ne obraćaju. Uživam u nadrealnom ambijentu i muzici koju nude žurke sa artističkim pristupom.

FOTO: Stefan Danilović

Music Reactions se izdvaja i po imenima koja dovodi. Kako domaća publika prihvata nove, nepoznate izvođače? Koliko su ljudi otvoreni za promene i spremni da probaju nešto novo?  

Naše je iskustvo da potpuno nova ili malo poznata imena ne privlače veliku pažnju domaće publike, iako su to umetnici koji će možda već za par godina postati velika imena. Dešavalo se da iako ponudimo sve materijale na slušanje, čitanje i gledanje, te maksimalno ispromovišemo kvalitetnog umetnika, odziv bude prilično impotentan.

Music Reactions kao organizacija ima za cilj da stekne poverenje publike i da ljudi na događaje dolaze zato što veruju u naš izbor i u umetnike koje im predstavljamo. U praksi je to spor proces i treba biti strpljiv, jer ima puno faktora koji utiču na odziv. Jedan od važnijih je prostor u kome se žurka dešava, te se pokazalo da saradnja sa klubom Drugstore u tom smislu daje najbolje rezultate. Ljudi koji dolaze u ovaj klub su otvoreniji za nove stvari.

Nas interesuju pravi ljubitelji elektronske muzike i oni koji imaju kapacitet da to postanu

Kao neko ko je skapirao svoju ciljnu grupu i ko ima prilično dobar odziv publike na svakoj žurci, šta bi rekao da su najčešći stereotipi ljudi koji idu na tehno? Šta je ono što malo ljudi zna o ljubiteljima tvđeg zvuka, a šta se ispostavilo kao istina od koje se ne može pobeći? 

Večiti stereotip je to da konzumiraju narkotike, možda je ujedno to i istina od koje se ne može pobeći. Ovo ne važi samo za ljubitelje tvrđeg zvuka. Naravno, osnovni motiv da se poseti neko dešavanje su muzika i druženje, ali ne može se pobeći ni od eksperimenata druge vrste kada ste mladi.

Samo po sebi to ne mora biti loše. Treba raditi na edukaciji i naučiti ljude da ako već žele da probaju nešto, to treba da rade odgovorno i oprezno. Lečenje posledice kaznama i represivnim metodama po mom mišljenju ne donosi ništa pozitivno, dok kod mladih stvara još jače interesovanje za „zabranjeno voće“.

Takođe, mislim da ljudi koji elektronsku muziku slušaju isljučivo pod dejstvom narkotika i nisu pravi ljubitelji elektronske muzike, pa treba i tu napraviti diferencijaciju. Nas interesuju pravi ljubitelji i oni koji imaju kapacitet da to postanu, njima se i obraćamo.

FOTO: Stefan Danilović

Da li želiš nešto da kažeš što te ovde nisam pitao, nešto na šta treba skrenuti pažnju, a da se o tome ne priča?

Evo nekoliko crtica za kraj. Osećam da se u nekim krugovima situacija menja drastično, da ljudi istražuju, slušaju novu muziku i dele je međusobno. To je duh rejva i voleo bih da se ta energija proširi i van tih krugova, a siguran sam da hoće. Publika je dosta edukovanija nego pre samo tri godine. Kada čuju nešto što im promeni DNK više nema nazad, pa i veliki promoteri sada prave programe u skladu sa tim – to je pobeda.

U poslednje vreme scena je jako raznovrsna i ima mnogo kvalitetnih domaćih umetnika, mnogi od njih su kvalitetniji od većine stranaca koji dolaze. Bilo bi lepo kada bi ljudi to prepoznali i podržali.

Takođe, nezavisni promoteri se finansiraju isključivo od prodaje karata. Ljudi treba to da znaju i da podrže priču kupovinom karata, jer mi nemamo luksuz podele karata i formiranja spiskova koji na ovaj način broje i po nekoliko stotina ljudi, kao na jako sponzorisanim događajima.Ova praksa može biti pogubna za razvoj scene i raznovrsnost muzičke ponude.

BOOKING & INFO : FACEBOOK / INSTAGRAM / MUSIC REACTIONS