Šta kriju mračni sporogoreći bitovi koje vrti Schwabe?

Schwabe objašnjava neraskidivu vezu između tame, ljubavi i usporenog ritma muzike koja definiše njegov zvuk više od deceniju.

Muzička afera Nebojše Bogdanovića sa mračnim, sporogorećim bitovima počela je pre oko 12 godina. Nakon nastupa Fila Benksa (Phil Banks) u klubu Cvijeta, Schwabe je zaronio u njegovu kutiju sa pločama koja se ispostavila kao pravi kovčeg sa blagom. Dok je preslušavao i „iskopavao“ bisere iz kolekcije svog prijatelja iz Engleske, među hrpom dobrih vinila uspeo je da pronađe ono što ga je promenilo zauvek – slow dark disco.  

Zvuci dvojca Spectral Empire (George Thompson i Kyle Martin) duboko su se urezali u njegov um dok je oduševljeno preslušavao muziku za kojom je podsvesno tada tragao duži period. Na njegov ukus su tada uticali famozni Giles Peterson, Benji B i DJ-evi sa radija B92, te polomljeni bitovi i mračni house koji je definisao zvuk njegove savremene produkcije.

Šta se krije iza zvuka kome je ostao dosledan svo ovo vreme?

NEISTRAŽENE DUBINE OKEANA

Često čujemo umetnike koji su sebe pronašli u tami, te joj se priklonili bez pogovora. Dok neki misle da je ovo pogubno za ljudski napredak, te da treba ići ka svetlu i prosvetljenju, Nebojša ima objašnjenje zašto je „strana Sita“ toliko primamljiva.

„Dubina vode je uvek mračna i neistražena“, kaže Schwabe i dodaje da je ovo nestajanje u kompletnom crnilu neophodno za samo-istraživanje, jer smo tada upućeni sami na sebe.

Kako se voda ponaša kao ogledalo, šta naš odraz govori o nama? Kako površina beskrajnog vodenog prostranstva ne daje više informacija od onog što vidimo, tako je neophodno zaroniti duboko, ne bi li smo dobili odgovore koje tražimo.

„Za mene je to prostor u kome moraš da gledaš unutar sebe da bi video, jer se napolju prosto ne vidi ništa“, opisuje Schwabe dok priča o dubini naše duše i dodaje je to „mesto u kome moraš da imaš poverenje u sebe da bi išao napred“.

SPOROGOREĆI BIT ŽIVOTA

Ovaj način razmišljanja je životna filozofija koja definiše njegov stav prema muzici i umetnosti. Mračni, usporeni bitovi su odrazi njegove ličnosti, te za svoju muziku kaže da je to tempo u kom se oseća najprijatnije.

„To je prosto brzina koja mi najviše prija, brzina kojom hodam, kojom radim stvari u životu, u kojoj se osećam najlagodnije“, objašnjava jedan od osnivača kultne ekipe DISCO NOT DISCO o usporenom pulsu koji dominira njegovim setovima i produkcijom.

Svakodnevni ritam je ono što se reflektuje u njegovom zvuku, čije su vodilje prosečna brzina hoda i otkucaji srca koji ga prate u stopu. „Uz sporiji ritam možeš više da pređeš, dok se uz energičniji brže umaraš“, dodaje iskusno jedan od srpskih veterana sporogoreće psihodelije.

„Meni je važnije kakvu energiju ima muzika, na šta motiviše i asocira, nego što mi je bitna njena brzina“, opisuje Schwabe doživljaj usporenog ritma koji zvuči kao hipnotišuće putovanje kroz mračni kosmos emocija.

„Prosto se tu osećam kao svoj na svome“, dodaje Nebojša koji na „brodu“ 20/44 i u klubu Drugstore često uvodi u celonoćna putovanja kroz zvuk. Iako je vrsni warm up DJ i izvođač uživo sa svojim bendom TAPAN, njegovi all-night nastupi privlače pažnju iskusnih audiofila i muzičkih sladokusaca, čiju žeđ za nečim drugačijim nije lako zadovoljiti.

DRUGAČIJA LJUBAV

Kako su široj publici slow motion zvukovi relativno novi pojam, Schwabe kaže da mu to ne predstavlja problem. „Radim ono što volim, a to što ima ljudi kojima se to dopada i koje to inspiriše, meni je dodatni motiv i potvrda da to što radim ima nekakvog smisla“, naglašava Bogdanović.

Ono što ga pokreće da se bavi muzikom su emocije koje pesme bude u njemu dok ih sluša. A kako ga inspiriše realno stanje u kome se svakodnevno nalazi, on naglašava da se tako i oseća dok priča o jedinstvenom shvatanju emocija, od kojih je najjača ljubav.

„Mogu da kažem da je za mene ljubav duboko u nama i da je ona najvažnija komponenta koja drži ovaj svet da se ne raspadne“, kaže Nebojša.

„Ona je kontra-teža svemu prolaznom, iako i ona sama može biti prolazna, ali upravo ta činjenica da može trajati večno, da nam daje nadu, čini je tako važnom komponentom svakog života“, dodaje on.

Iako nema objašnjena za svaku stvar koja ga dotakne, naglašava da emocija mora da postoji kako bi se desila varnica između ljudi i muzike. On smatra da na podijumu mora da postoji osećanje univerzalne ljubavi, u koje svako može da uroni, kojem može da se opusti i prepusti da ga ponese.

FOTO: Denis Radenković

Međutim, nema sve srećan kraj: „Nije sve čarobno, nisu sve stvari onakve kako nam se predstavljaju, ali je bolje nositi se sa emocijama kada su realne“. Kako ga inspiriše svet oko sebe, tako vidi ljude koji imaju stvarne probleme, koji proživljavaju teške stvari, te da sve ovo čini život komplikovanijim.

Zato je doživljaj ljubavi u mraku tokom njegovog seta toliko čest osećaj, jer kako kaže, ta emocija je inspirisana stvarnim događajima i ljudima. Ona je često jako teška usled kolektivnog stanja svesti u kom se nalazimo svi u Srbiji i šire.

Zato je gorka istina bolja od slatke laži, jer znaš da je stvarna.

SLADUNJAVI MAINSTREAM

Kako je pop muzika postala jedna velika šećerlema, Schwabe naglašava da je zato za underground neophodno da ostane iskren. Međutim, danas nije lako ni biti iskren, mnoga pitanja su postala jako osetljiva zbog čega u modernom diskursu jedno od najvažnijih mesta  zauzima politička korektnost.

„Zato danas moramo biti jako pažljivi kada želimo nešto da kažem, da kritikujemo, pogotovo što se sve očas posla može izvući iz konteksta“, kaže Bogdanović za trenutno stanje globalne scene.

Koliko rešava neka goruća pitanja na koja je trebalo odgovoriti odavno, PC toliko „sputava kritičko mišljenje koje je neophodno u svakoj sferi, pa i u muzici da bi napredovala“. Zato je po njemu danas bolje više raditi, a manje pričati.

„Nek rad govori o nama, jer danas svako ima nešto da kaže“, dodaje Schwabe i naglašava da samo treba pogledati „komentare ispod svakog malo popularnijeg spota na Youtube-u“. Koliko različitih mišljenja, besa i revolta prema svemu i svačemu…

A kako je i bunt danas postao jedan od marketinških trikova kojim se služe izvođači, ne bi li prodali sebe ljudima koji su željni promene i revolucije, nameće se pitanje da li umetnici guraju scenu u jedno vrzino kolo, gde se fokus sa muzike pomera na neko treće mesto – politiku.

„Uvek je politika bila deo muzike i obrnuto“, ističe Nebojša. Da li je u pitanju iskren bunt ili ne, to može samo vreme da pokaže, a na nama ostaje da sačekamo i vidimo.

ISKREN ANDERGRAUND = SNAŽAN ANDERGRAUND

Zato za underground Schwabe kaže da mora ostati jak i na čvrstim nogama, i pre svega odan svojoj priči. „Treba biti iskren prema sebi kada radimo bilo šta“, kaže Nebojša. On naglašava da je svako poseban na svoj način i treba da bude slobodan da tu svoju specifičnost izrazi.

„Uvek kažem – uzmite 20 numera i dajte ih istom tolikom broju ljudi da ih slože u neki miks, siguran sam da niti jedan ne bi bio isti“, objašnjava Bogdanović za jedinstveni izraz koji se nalazi duboko u svima nama.

„Zato mislim da ono što svako treba da radi je da bude iskren prema sebi i svom muzičkom izboru, a to samo može doprineti sceni da bude raznovrsnija i manje uniformisana“, ističe Nebojša. On dodaje da ovo upravo daje mogućnost sceni da ostane u konstantnom razvoju, koji nužno ne mora da ide na bolje.

„Jer šta je uopšte bolje? Umesto da budete bolji od drugih, budite iskreni prema sebi pa ćete biti bolji od sebe“, proručuje Schwabe za kraj.