U MIKSU: Marko Vuković, Bokee i Joma Maja

U novom izdanju serijala “U MIKSU” Marko Vuković, Bokee i Joma Maja objašnjavaju šta čini dobre B2B setove.

Marko Vuković, Bokee i Joma Maja su trojka koja ima dobru vožnju, moćan vajb i neverovatnu energiju. To pokazuju na svojim nastupima po beogradskim klubovima i specijalnim trostrukim B2B setovima na festivalu EXIT. Sve je počelo od kultnih aftera u klubu Mamolo na kojima su se Marko i Boki skontali, pa kasnije i njih dvojica sa Majom, te je dolazila da ih sluša čak iz Bosne.

Marko i Bokee su ubrzo eksplodirali. Od Technology Awards dodele nagrada, preko rezidentura po najjačim beogradskim klubovima od Andergraunda do Tube-a, pa sve do nastupa na našim najvećim festivalima, Sillyheadz su dominirali svojom prefinjenom kombinacijom house zvuka u svim njegovim oblicima. Ubrzo je Maja od posvećene klaberke postala i DJ, te ih je u stopu pratila i oduševila famozni dvojac.

Zanimalo nas je kako oni nastupaju, te kako izgleda njihova dinamika tokom nastupa i koje su to tajne zbog kojih su oni toliko dobri. Ono što smo saznali je deo njihove intimne istorije na beogradskoj sceni i zašto određeni ljudi ne treba da nastupaju zajedno. U nastavku saznaj više o ovoj trojci, te otkrij šta čini dobar B2B set u novom izdanju serijala „U MIKSU“.

Kako ste se vas dvojica skapirali oko prvog B2B seta?

MV: Bokee je radio sa Dachom dugo, dugo, dugo…

B: Kao Kinetic Vibe.

MV: Da. Oni su bili četvrtkom, a ja utorkom.
B: Ti si više bio tribal i progressive, a mi smo bili all kind of progressive house, od tribal-a do melodike.

MV: I onda, u tom vremenu kada smo sazrevali, tako se i muzika menjala. Dacha je kasnije „zatrudneo“.

B: Da, Dacha je kasnije postao ćale i malo se povukao. Onda smo spontano krenuli. Gde smo ga beše radili?
MV: Mamolo ili?
B: Ne mogu da se setim.

MV: Ne možemo da se setimo da li je to bio Mamolo ili EXIT. Nešto od ta dva.

B: Moguće da je Mamolo bio. Ma, Mamolo sigurno. Posle neke žurke smo se skapirali odmah.

MV: Da, to je bilo na prvu loptu – ćao! Sa Bokijem se uvek tako kapiram brzo. A što duže traje set, to je još luđe.

Kako su izgledali ti vaši setovi u Mamolu?

MV: Mi smo imali rezidenturu. Ne mogu da se setim da li je to bilo jednom nedeljno ili mesečno. Zvala se Decentralizacija.

B: Jednom mesečno smo radili Decentralizaciju. Uvek smo radili afterparty.

MV: Tu je bila ideja – kad se desi neka velika žurka, odmah se znalo da su Boki i Marko u Mamolu. Tu su dolazili ovi iz Banjaluke. Koliko si tada imala – 19 godina?

JM: Tako nešto. Između 17 i 20. 🙂
MV: Zamisli – dolazila je iz Banjaluke na naše afterparty-je.

JM: Da, sjajni su bili afteri.

MV: Dolazila je svake nedelje u Beograd i tako smo se upoznali. U klubu sam je primetio. „Ko si ti, šta si? Joma iz Banjaluke. I ti svake nedelje dolaziš ovde da nas slušaš?“ J
JM: Da, ti afteri su bili posebni. Njihova energija je stvarno bila nešto drugo. Znala sam da ne odem na veliku žurku zbog koje smo došli, sačekam četiri ujutru, pa odem u Mamolo na after da ih slušam. I oni su trajali.

MV: O da, ti setovi na afterima su trajali po šest sati. Bukvalno, znači, ne žuriš nigde. Kreneš lagano i ne staješ 🙂

B: Uvek je bilo puno na tim afterima u Mamolu. I znao si sve te ljude manje-više. Tu i tamo, pojavi se neko novi, ali bukvalno kao da je kućna žurka. Takav je bio vajb. Ono, svi ljudi koje znaš.

JM: Da, super je energija.

B: Stvarno nema greške. Ti afteri su baš bili…

MV: Da, ja sam znao da odem u Mamolo i uopšte me ne zanima ko pušta muziku. Išao sam, jer sam znao da ću sresti brdo dobrih ljudi i da će sigurno biti dobra muzika. Mislim da ljudi uopšte nisu gledali ko je na flajeru, već su samo išli tamo zbog mesta i ekipe. Odeš sam, a tamo sigurno nećeš biti sam.

Da li ste se vas dvojica tada dogovarali oko seta? Da li se nešto promenilo do danas?

MV: Ne dogovaramo se ništa specijalno. Možda samo ko će da pusti prvu stvar. Mada ni to više ne radimo, jer je nekako tradicija da na EXIT-u Bokee pusti prvu stvar. Pre smo možda i pričali o tome ko će prvi, ali nema potrebe više za tim, jer Bokee uvek ima neki dobar intro za naš set. Tako da je sada to postao default

Jedino može da mi kaže kakva je ta prva stvar i šta bi možda dobro išlo uz nju, koji tip ritma ili bas linije. Ali i to se retko dešava, jer se nas dvojica jako dobro poznajemo i sve funkcioniše kao sat godinama.

Prilagođavate li svoje setove nekim određenim mestima?

MV: U Gadosti, tj Mladosti… Tu se prilagođavamo tako da nismo mnogo mračni kada puštamo na takvim mestima. Kada nisu festivali, neki underground klubovi ili velike žurke, već neka manja mesta, bar klubovi kao što je Mladost, gde je publika specifična, gde nije ona baš prava underground publika, gde se skupljaju ljudi iz više različitih klubova i mesta, onda prilagodimo muziku da bude manje mračna, manje underground, a melodičnija.

Ali ni tu ne pravimo neke velike kompromise. Mi nikada ne puštamo nešto što ne volimo, niti na silu. Ne idemo publici toliko niz dlaku da bi pustili nešto što ne volimo ili samo zato što je to sada hit. Ali se prilagodimo dovoljno toliko da će njima biti super, a i mi ćemo uživati u puštanju takve muzike. Treba znati oceniti publiku i mesto gde puštaš i prilagoditi se tome. Ali ponavljam, ne skroz i toliko da totalno promeniš svoj stil i da puštaš nešto što ti ne voliš ili samo zato što je ta traka trenutni hit. Uvek ostajemo svoji i prepoznatljivi.

A kako ste se ti (Joma Maja) i Marko skapirali za B2B?

JM: Sećam se da sam imala jednu ekipu žena u Banjaluci i redovno smo išli na žurke u Zagreb i Beograd. Bile smo zaluđene. I eto tako mene drugar Woodie naučio osnove miksanja, neke prve korake mi pokazao. Posle mi je Marko dosta toga pokazao. Nekako nam se izbor muzike poklopio, jer volimo sličnu muziku. Taj neki mračniji fazon. Onda smo spontano počeli da se družimo i radimo B2B. Pa polako i sa Markom, pa sa Bokijem i baš uživam da radim zajedno sa njima.

MV: Slušala je nas dvojicu najviše, pa smo se skapirali tako, ali sad i samostalno radi. Polako se odvaja njen fazon od mog. Malo više je mračnija i vuče na melodični tehno.

JM: Ne znam ni ja više šta puštam. Nemam više pravac definitivno 🙂

B: Izgubila je kompas 🙂

JM: Baš mi se sviđa da svašta nešto vrtim u poslednje vreme. I da ima i minimala i house-a i tech-house, baš totalni mash up. I baš mi se u poslednje vreme sviđa da bude i duži miks, i da mi dve trake idu duže zajedno.

A kako ste skontali da svo troje zajedno radite?

MV: Definitivno je EXIT bio. Zvali su nas iz Urban Bug-a da radimo. To je prvi put kada je bio najavljen trostruki B2B. Ne sećam se da li je bilo pet ili deset godina na festivalu. Hteli da naprave nešto novo i onda su svi bili B2B2B. I kao hoće Joma, hajde da je probamo. I to kad je bila prva traka sećam se da sam rekao da „može da ide“ i tad smo se skontali. (grupni smeh) Baš sam se plašio kako će da prođe, Joma je tad već puštala četiri-pet godina, ali kao ajde. Na početku je Boki bio prvi, pa sam rekao da ću ja, pa onda Joma. I kad je krenula prva traka svi smo znali da će da bude dobro.

JM: Ja sam baš bila presrećna i baš sam uživala. To mi je bio prvi B2B2B. Pre toga sam ih toliko slušala i uživala u njihovim setovima, još je ovo bilo na EXIT-u… Kako smo krenuli tako smo se uklopili od prve trake do zadnje.

MV: Ja sam više bio nervozan nego ona. Nisam znao kako će to da zvuči, ali dobro. Ali je bio neki tripple B2B da je meni i Bokiju uleteo da nismo mogli da se uklopimo.

B: Ne sećam se sa kim je to bilo, ali ne možeš sa svima da radiš to.

Znači bitno je da se muzički ukusi preklapaju kako biste izneli priču?

MV: Nije toliko bitno preklapanje ukusa ukoliko ta druga osoba vidi celu tu priču drugačije.
B: Ja nikada ne vidim problem pravca muzike. Bitno je kako ti uklopiš u miks. Da li ćeš ti posle deep-a da pustiš techno? To može da zvuči vrhunski, ako ti do dobro uklopiš. I ako osetiš momenat da će posle tog deep-a da upadne odlično i umiksuješ ga dobro…

MV: Način miksanja i razmišljanja u slaganju traka je jako bitan proces.

B: DJ mora da ima osećaj za muziku i to je to.

JM: A naravno da će sve biti super ako se poznaju i ako je super energija između DJ-eva.

B: Dešavali su mi se katastrofalni B2B setovi.

MV: Jedva čekaš da završiš set 🙂

B: U fazonu sam tad, kad sam stao… Aj puštaj ti pola sata, pa ću ja pola sata.

MV: To, to, pa kao da idemo kući J Jeste, znaš, takve setove je bolje raditi sat-sat nego dva sata zajedno.

JM: Da, tad kad se desi da ne ide, dogovoriš se sa DJ-em da radite po tri trake.

B: Da, ali to nije ni do te osobe, ni do mene. Jednostavno se ne kapiramo. Drugačije imamo poglede na muziku i ne funkcionišemo. To je to.

Promoteri nekad imaju taj običaj da uparuju DJ-eve kako bi napravili nešto novo i drugačije. Nekad uparuju dve žene čisto zbog toga da bi žene bile na bini, nekada spajaju ljude sa drugačijim ukusima i načinom miksanja kako bi predstavili nešto ekskluzivno, neki zbog toga što te dve osobe imaju brdo pratilaca na društvenim mrežama. Šta bi ste vi preporučili promoterima kada spajaju dva ili više DJ-a u jedan set.

MV: Prvo da obrate pažnju na muziku. Dakle, da ne mešaju dva totalno različita žanra muzike…

B: Ma može i to da se pomeša, ali te dve osobe moraju da…

MV: Budu potkovane za sve.

B: Ako spajaš DJ-eve koji vrte deephouse i techno, onda moraš da nađeš ljude koji ne gledaju usko na muziku. Na primer, da pored tog tehna zavrti i nešto drugačije zato što sad radi B2B sa nekim ko radi deep. Ali takođe i ovaj što radi deep treba da oseti situaciju i nađe nešto između, kako bi jedan pratio drugog i obratno.

MV: Treba gledati iskustvo DJ-eva i da li su oni sposobni za to. Tipa Marko Milosavljević. Taj čovek može da pušta i house i funk, i može da pušta techno. Znači, tipa, ako zovu njega i bilo koga drugog ko pušta house muziku, sigurno znam da bi se on snašao u tom setu. Takođe, obojica moraju da budu prilagodljivi jedan drugome.

B: Čovek mora da bude naslušan muzički. Upoznao sam neke DJ-eve koji vrte samo jedan pravac. I, ono, imaju uzak pogled na taj pravac. Ne puštaju ništa drugo i zadesila se neka priča o Thievery Corporation, koji su institucija. I kao lik je u fazonu „WTF is Thievery Corporation?“ 🙂
MV: Ne možeš tako da ne znaš neke osnovne stvari.

JM: Zapravo najlakše je raditi B2B sa ljudima koji su naslušani svega.

MV: Pa da. E sad, ako promoteri žele da naprave foru kad spajaju nekoga ko radi house sa nekim ko radi techno, onda obojica moraju da poseduju širinu…

B: I da obojica mogu da se umreže međusobno. Ne vredi spajati stvari koje ne mogu da se spoje.

Ego je takođe jako interesantna stvar koja je postala pravi tumor na celoj sceni. Da li ovo dovodi do takmičenja između izvođača?

MV: To nije takmičenje, što kaže Boki, to je pravljenje nečeg novog, zajedničkog.

B: Kad radiš B2B nema takmičenja.

MV: To je „mi smo jedan“ i hajde ljudima da damo najbolje što možemo, nešto što nikad nisu čuli. A kad vidiš lika da hoće da bude faca, izdržiš tih dva sata. Nemaš šta da pričaš sa njim, ne vredi.

B: Sa takvim ljudima ne možeš da radiš. Ti koji imaju ego i došli su tu da se kurče… Na primer, Marko sad vrti i već 20 godina pušta muziku, a ti ćeš da radiš set sa njima. I sad ćeš kao da se dokažeš da si bolji DJ od njega. Sa takvima ne možeš da radiš. Taj je došao tu zbog sebe, a ne da pravite nešto zajedno. B2B nije dokazivanje, već je uklapanje dvoje ili više ljudi, jer svako od vas ima neku svoju, različitu muziku. To je izazov za sve, da uklopite sve, da napravite neki super set zajedno, a ne kao individue. Nije to takmičenje, nemate žiri, pa se sad kao nadmećete.

MV: Nisi došao da puštaš svoje najbolje stvari, već da sarađuješ. Budi organski.

JM: Ja baš volim B2B zbog toga što je izazov raditi sa nekim drugim DJ-em. Jedva čekam da čujem šta će on pustiti u tim nekim situacijama. Pa onda u tim situacijama ti iskopaš trake koje inače ne pustiš dugo u folder-u po dve-tri godine, izvučeš ih iz naftalina.

B: Zato što te je on na to asocirao.

JM: To mi je super! Rodi se nešto totalno deseto. Izađeš iz neke svoje komfor zone u kojoj si svaki vikend i stvori se neka druga muzika. Nešto što ni sam ne bi pustio. To je zapravo stvaranje nekog novog zvuka kada radiš sa nekim drugim.

MV: Sigurno ti se desi da skineš neku traku koju ne bi pustio u Barutani. Dobra je stvar i sviđa ti se, ali možda nećeš stići da je pustiš narednih pet-šest žurki. Onda se desi u B2B setu da se promeni kompletan fazon žurke. Niko od nas ne skida samo muziku koju pušta, već i nešto što se tebi lično sviđa. Neka stoji u case-u, pustiću je nekad. Npr. imam gomilu breakbeat-a i ne mogu da je pustim u highlight-u kada radim u dva uveče, ali će se desiti da ću je pustiti nekad. Npr. dugi set od pet-šest sati: „E pazi sad ovo šta imam“. Onda ovaj drugi bude u fazonu: „E imam i ja nešto slično“. I tako okreneš priču i bude svima dobro. I tako se nastavljate jedan na drugog i nadovezujete trakama koje inače ne bi pustili, a zvuče dobro u klubu.

JM: Jako je dobro čuti drugu osobu kad pusti neku svoju stvar, neko ludilo na tu tvoju traku, a da ima smisla. Budem presrećna 🙂

Da li si ikada odbila B2B set sa nekim?

JM: Znalo se desiti da odbijem B2B sa nekim, ali to je baš kada znam da se skroz nećemo uklapati muzički, pa ne bih da mučim ni sebe ni tu drugu osobu, a naročito ne publiku.

A kako izgleda loš B2B nastup? Rekla si mi da su ti Martinezi i Carola bili loš sastav za to.

Meni se lično nije svidio taj B2B2B, jer mi se činilo da ih je baš briga ko šta pušta i svako je furao svoju priču, tako da si tačno mogao da prepoznaš ko je pustio koju traku. Nekako mi je sav mix bio disharmoničan. Nisam osjetila neku muzičku vožnju uopšte.

Koliko se često dešava tokom seta da tako jedni druge aktivirate tokom nastupa da druga osoba poželi da još bolju traku pusti kako bi vas iznenadila?

MV: To ti bude nešto ovako. Dok juriš beat, čuješ nešto jako dobro na sluškama i daš drugoj osobi da čuje: „Jao, slušaj sad ovo.“ Staviš joj slušalice i oduševite se kako se lepo poklopilo sve: „Aaaa bravo!“

B: Kad radimo tako te tripple B2B setove, kad se iskopa neka stvar, dešava se situacija: „Ajooj gde si ovo našao!“ (grupni smeh)
MV: „Gde si se setio toga!“ 🙂

B: Da, kao „šta sad da pustim, totalno si me iznenadio“. 🙂

MV: To se desi kad svi znamo tu stvar i neko se od nas setio, pa jedni druge podsećamo.

JM: Mnogo je dobar osećaj kad tako neko pusti traku…

MV: Pogotovu ako je matora neka.

JM: …bude predobro. Kao, „šta ću sad da pustim da vratim da bude još bolje“. Onda kopaš da nađeš još bolju. Malo ti bude frkica, jer se plašiš da ne smoriš ljude, jer je traka koja sad ide predobra.

Jeste li imali neke žurke koje su vam ostale u dobrom sećanju?

B: Ako mi je žurka ostala u sećanju, znači da nije bila baš dobra žurka. (grupni smeh)

Zašto?

MV: Zato što si bio normalan! 🙂

B: Najboljih žurki se ne sećaš. Setiš se nekih momenata, ali to je to.

MV: Sećam se momenata kada su se ljudi penjali po šanku, i mi smo. Žurka traje u nedogled i ne znaš kada će da stane.

JM: Ti svi naši B2B2B su bili neverovatni.
B: Jedino što nas smori kod tih žurki je kad traju sat vremena. Najgore nam je kada treba da puštamo sat-sat i po.

MV: Najgore mi je sat vremena. Šta ti je to – svako po četiri trake?

B: Ni ne radi ti se takav set. Pogotovu kad troje ljudi radi. Šta tu pustiš – dve, tri trake i ćao?

MV: Takve setove radimo iz poštovanja prema Urban Bug-u. Samo zbog njih.

B: Znaš ono, zavozali sebe i ljude i kao, zadnja…