U MIKSU: Mihajlo

„U MIKSU“ je nova sekcija na Dissolved in Sound koja otkriva kreativne načine kako umetnici upravljaju zvukom tokom svojih nastupa uživo.

Oprema i uputstvo za korišćenje, saveti i trikovi, izbor muzike i filozofija kojom se naši sagovornici vode… Od baratanja plejerima i pločama, preko izvođača koji stvaraju nešto novo uz pomoć mašina i svog glasa, do nečeg potpuno neviđenog, ovde smo da otkrijemo detalje iza njihovog nastupa i shvatimo šta je to što oni zapravo rade. „U MIKSU“ ćemo do detalja istraživati šta je to jedinstveno što ove umetnike čini interesantnim i drugačijim od svojih kolega i koleginica.

Prvi na redu je Mihajlo, koji je svojim hibridnim tehno setup-om obišao velike pozornice festivala Sonar, Lovefest i EXIT, te istaknute evropske klubove Ministry of Sound i U60311 među brojnim drugim, dok najviše voli da nastupa u svom tročasovnom izdanju, ili duže ukoliko se ukaže prilika. Njegove setove karakteriše tehno u svim svojim oblicima i formama, dok na licu mesta kombinuje i miksa tri ili više traka istovremeno ne bi li dobio taj mračni, sirovi, minimalistični zvuk po kome je poznat.

Kako si došao u kontakt sa elektronskom muzikom?

Dugo godina sam posećivao događaje, ali nisam bio klasičan rejver. Više sam bio osoba koju zanimaju tehnički detalji. Jednostavno, više sam slušao muziku nego što sam skakao. Bio sam osoba koju je zanimalo kako je nastala ta muzika, kako nastaje taj zvuk i šta se tu zapravo dešava. Bio sam fasciniran prvi put kada sam otišao na rejv i na prvo slušanje sam se zaljubio u taj pokret i u sam zvuk.

A, kako si počeo da se baviš DJing-om?

Ne mogu da se setim tačno svih detalja, ali znam da je bilo na nagovor par drugara i prijatelja. Skupio sam novac za gramofone i polako sam počeo da kupujem ploče. Sve je išlo tim nekim tokom. Kasnije sam se pojavio na žurkama koje su moji drugari organizovali, dobio sam priliku da uz njih nastupam i tako je sve nekako krenulo.

Sada nastupaš malo drugačije, pa me zanima kako si tada doživljavao ploče. Kako se tebi činio miks za gramofonima?

Bilo mi je jako interesantno. Najveći problem mi je bio što si morao da imaš dosta novca kako bi imao za novu muziku. To je momenat koji mi je najviše smetao, ali i dan danas volim da ponekad zavrtim sa ploča. Interesantan mi je taj način puštanja muzika, ali mi je takođe smetalo, pored tog novčanog momenta, to što sam bio malo limitiran.

Non-stop sam morao da radim, da čačkam na mikseti. Prosto, kad se pojavila digitalija, to mi je otvorilo mnogo nekih novih mogućnosti po pitanju kreativnosti. Naravno, možeš da budeš kreativan i sa pločama, ali nedostatak novca i te neke dodatne opreme… U tim trenucima, jednostavno, bilo je veoma, veoma teško…

Kako si uspeo da zadovoljiš tu svoju kompulsivnost, tj. tu želju za čačkanjem miksete? Šta si promenio u svom nastupu?

Iščitavao sam dosta. Istraživao sam kako da krenem drugačije i onda sam upoznao softver koji je danas jako popularan, a to je Ableton. On je zapravo bio i prvi softver za puštanje muzike tada. Uz pomoć njega i snimaka sa neta (ne znam da li je tada Youtube bio naročito popularan) shvatio sam da i na taj način može da se pušta muzika. Fascinantno mi je bilo to što je Ableton zapravo prvi program koji je napravljen tako da si ti mogao da budeš neka vrsta live performera.

Ja sam tako nastupao kao DJ i to je opet bila neka vrsta live-a gde sam trake drugih producenata delio na loop-ove, slagao u Ableton i tako sam puštao muziku sa četiri ili šest kanala. Imao sam midi kontroler Evolution UC 33 i audio interface uz pomoć koga sam nastupao. Bilo je totalno drugačije i uz pomoć toga sa nastupao. Bilo je totalno drugačije i meni bilo jako interesantno, a I mnogo mogućnosti sam video u tom načinu puštanja muzike. Bio sam kreativniji u odnosu na vinile, jer prosto sa dva gramofona, moje mišljenje je da ne možeš da uradiš isto kao digitalnim načinom puštanja muzike.

Šta se tu dešavalo? Kako je izgledao taj eksperiment?

Prvo sam shvatio da Ableton nije toliko user friendly program  u smislu interface-a. Dobar je, ali ne dovoljno dobar kao Traktor. Tada je on postao popularan, probao sam ga i počeo sam da ga koristim. U početku sam koristio Traktor kao glavni program sa Ableton-om u pozadini, jer nisam želeo potpuno da ga odbacim. Želeo sam proba tu varijantu da Ableton ostane kao neki back up jer mi možda Traktor neće odgovarati. Isto sam izdelio trake na četiri kanala (opet trake drugih producenata), u Abletonu sam imao efekte i imao sam neku svoju muziku, neke svoje loop-ove koje sam paralelno puštao.

Tada sam krenuo da koristim svoj prvi hibridni setup sa Abletonom, Traktorom i dva midi-kontrolera, gde sam u jednom trenutku koristio čak i dva odvojena kompa i dve kartice. Jednu od njih danas koristim – Native Instruments, a drugu karticu na dva kontrolera K2. Zbog nemogućnosti nošenja dva laptopa, odustao sam od tog setup-a i povezao sam sve na jedan računar. Tada je Ableton bio povezan sa karticom K2, a Traktor sa karticom Native Instruments. Praktično, na taj način sam povezao sve. Softveri (Ableton i Traktor) su bili povezani preko virtuelne midi klock-a konekcije, a preko Allen & Heath K2 sam kontrolisao Traktor i neke parametre u Abletonu. 

Kako su mašine ušle u priču?

Najveći problem je bio to što nisam mogao da vidim šta se dešava u Ableton-u. Morao sam da nabavim neki drugi midi kontroler, u mom slučaju tablet, da mogu da imam veću preglednost tj. da ekranizujem prozor iz Ableton-a, da ne bih morao non-stop da gledam u laptop. Tada sam nabavio iPad, koji sam bežičnom mrežom povezao sa Ableton-om i onda sam praktično mogao da kontrolišem.

Međutim, ta WIFI konekcija nije bila naročito stabilna i nisam lepo mogao da kontrolišem, pa sam morao da restartujem računar da bih je povratio. Vremenom sam izbacio i iPad i Ableton (koji sam koristio za efekte i loop-ove), i odlučio sam da kupim drum mašinu TR8. Ona mi i dan-danas služi za ritam sekciju. Ono što je vrlo bitno za ovaj setup, da bi sve ovo radilo kako meni odgovara, je da uz ovo sve ide Allen & Heath mikseta Xone 92 ili 96 na kojoj koristim svih šest kanala.

A kako izgleda tvoja sadašnja laboratorija zvuka?

Dva kontrolera K2, Native Instruments Audio 8 kartica, jedan lap-top, mašina Roland TR8 koja je povezana sa send i return kanalima na mikseti Xone 92 i na to sam dodao još dva eksterna efekta- pedale BOSS DD7 Delay i BOSS RV6 Reverb. Traktor je toliko napredovao da mi Ableton više nije potreban. Pored muzike drugih producenata puštam i svoju muziku, koju isto izdelim na određene loop-ove i na taj način dobijam sličan efekat kao da radim u Abletonu.

Koliko ti je ovaj setup olakšao nastup u odnosu na prošli? Da li postoje neki macro-i, cake i fore koje ti olakšavaju korišćenje opreme, kako bi više stvari istovremeno mogao da postigneš?

Prva stvar kod digitalnom nastupanja je stabilnost. Ka tome težimo svi koji radimo na ovaj ili sličan način. Prosto, nekad se može desiti da tehnologija može da zakaže. Na ovaj način, ne daj Bože nešto da se desi sa računarom, uvek imam ritam mašinu koja je analogni instrument gde mogu da nastavim nastup dok ne restartujem računar. To je prva stvar.

Druga stvar, kompletan maping za Traktor sam uradio sam, prema svojim potrebama. Dosta koristim macro kontrole, gde sa jednim knob-om, tj. potenciometrom na svojim midi kontrolerima mogu da koristim više stvari istovremeno. Na primer, dva-tri efekta, dry-wet kontrolu reverb-a, ali takođe mogu da aktiviram feedback na delay-u tog efekta. Prosto mi omogućava da podignem sav taj nastup na viši nivo. Na ovaj način sam kreativniji i već sam se srodio sa ovom opremom gde ovo na neki način smatram svojim instrumentom.

Koji ti je omiljeni macro koji koristiš? Koja kombinacija ima najbolji efekat na publiku?

Za mene lično, najbolji macro koji sam napravio je onaj koji spaja delay, reverb i filter. Sa dva potenciometra aktiviram tri efekta u isto vreme, a svaki od njih pojedinačno opet mogu da kontrolišem, tj njihovu dry-wet kontrolu i količinu efekta koji šaljem. Taj efekat najviše koristim i on mi je omiljen.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mihajlo (@mihajlohfm) on

Kad koristiš taj macro? Objasni mi miks kako izgleda kada ga koristiš u miksu.

Često ga koristim u situaciji kada je miks prenatrpan, kada ima dosta elemenata. Prosto, ako nema neke harmonije moram da oduzmem neki sound ili traku. U suštini, pošto je to povezano sa miksetom Allen & Heath, dešava se situacija da ubijem bass na glavnom kanalu, koji vodi ceo miks. Onda aktiviram taj efekat i igram se kontrolama, da bih stvorio neku atmosferu i sklonim kanal koji mi smeta. Posle toga nastavim dalje.

A kako izgleda kada padne energija kod publike? Koje trikove koristiš da ih vratiš?

Uglavnom neki efekat. Najčešće čist reverb sa jedne od eksternih pedala, napravim određenu atmosferu i znam tačno koja će traka biti dobra za taj trenutak uz efekat. Ako je atmosfera u publici opala, možda nekad ubacim neki interesantni vokal (tuđ ili svoj) i na taj način pokušavam da podignem atmosferu, tj jedan od načina.

Imaš li neku omiljenu traku kojom vadiš priču?

Nemam. Čak se dešava da često ni ne preslušavam toliko detaljnu muziku. Često se dešava da je preslušavam na samom nastupu, da vidim šta je, da je čujem na slušalicama i to sumiram sa onim što je na samoj mikseti. Ako mi se to učini da radi posao, onda je pustim.

A kako uopšte biraš trake ako ih slušaš najviše na nastupu? Kako izgleda proces biranja muzike za nastup, od skidanja do preslušavanja, organizacije i puštanja?

Pravilo je neko da svaki dan preslušavam muziku i skidam je. Po mesecima aranžiram folder-e i prosto nemam neku detaljnu pripremu sem toga da preslušavam neku muziku koja je aktuelna u toj nedelji ili tom mesecu u kom sam poskidao trake. Onda je ubacim u folder, a svaki od njih ima tri dodatna folder-a – techno, deep i dub. Nisam limitiran da moram da moram da puštam muziku koja je nedavno izašla, već kombinujem i iz prošlog meseca ili godine.

Ko ti je omiljeni producent čiju muziku najviše puštaš u poslednje vreme?

Trenutno jako volim muziku koju pravi Tensal iz ekipe Oscara Mullera. Njegova muzika mi baš leži. To su neke trake koje su vrlo interesantne. Često njegove trak pustim i od početka do kraja. To je baš onaj vajb koji mi odgovara.

Šta je to što mora da zadovolji tvoj kriterijum pri preslušavanju kako bi našlo mesto u tvojoj biblioteci zvuka? Da li je bitan samo loop, cela traka ili je možda bitan neki detalj koji ti je zapao za uho tokom istraživanja?

Generalno mora da bude malo mračniji zvuk, kick-ovi i sub bass moraju da budu masniji. To je uglavnom to što se tiče kriterijuma, ali svakako mene ta traka mora da radi na neki način, jer znam da mogu da manipulišem njome lako kada je ubacim u software, da izdvojim delove koji mi se ne sviđaju, pa da napravim ono što se meni sviđa. A šta mi se tačno sviđa, ne bih mogao nikako sad da ti kažem, jer to je nešto što osetim.

Uglavnom mora da ima neki detalj, a i muzika koju puštam je minimalistična. Takav je i miks, jer se trudim da kreiram neku drugačiju atmosferu i drugačiji trip. Možda me producenti ne vole zbog toga, jer ne puštam cele trake, već segmente koji meni odgovaraju u određenom trenutku.

Ne vidim da je to neki problem. Tako i Liebing radi dok miksa. Koristi delove iz više traka i sklapa ih kako njemu odgovara.

Pa da, jer nikad ne znaš kakva će te publika čekati, ni kakva će atmosfera biti. Jednostavno ne trebaš da budeš limitiran, već da imaš opcije da možeš da radiš šta god želiš sa tom trakom.

Kako procenjuješ kako će ići tvoj set, recimo od trenutka kada dođeš na žurku?

Volim da dođem ranije, jedno sat vremena ranije kako bih procenio atmosferu. Nije mi bitno u kom terminu radim, jer smatram da se profesionalno odnosim prema ovome. Prosto sam spreman na svaku situaciju. Ako je to neki set koji nije intro, uvek dođem ranije i poslušam set izvođača pre mene, da vidim kakva je atmosfera u klubu i šta osoba pre mene pušta. Posle toga odlučim u kom pravcu želim da idem.

Idealno bi bilo da imam prostora za set od tri sata ili duže kako bih napravio svoju neku atmosferu, kako bih mogao da idem u pravcu u kome ja apsolutno želim. Nije to uvek slučaj, naravno, ali se prilagodim. Nekako sebi napravim uvod kako bih mogao da iznesem priču.

 Što se tiče uvoda, kako protiče taj prelazak sa jednog izvođača na drugog? Da li si u fazonu da „isečeš“ izvođača pre tebe ili se nastaviš na energiju koja se već dešava?

Zavisi. Mogu da se nadovežem na nekog DJ-a, ali onda moram da pustim neku ambijentalnu ili dubby traku koja bi meni olakšala uvod u priču koju sam zamislio za to veče. Naravno, nemam problem da nastavim, i to je opcija, ali sve to odlučujem na licu mesta. Nikad ne mogu da znam unapred šta će neko da pustim. Ako je atmosfera takva da je žurka u nekom peak-u, znači da ću nastaviti dalje, jer prosto nema smisla da opadne sam tok žurke samo zato što ja krećem da radim.

Imaš takav setup gde je improvizacija uživo neophodna. Kako održavaš taj oseća gde znaš kada koja traka upada? Ili zašto je neophodno da postigneš određeni efekat?

Idem po nekom osećaju. Sve radim na licu mesta i nekad se desi da ne uradim kako treba. Jednostavno, čujem u kom smeru ide muzika i trudim se da procenim trenutak.

Znači ti zapravo juriš slučajnosti tokom svojih eksperimenata uživo?

 Pa ne bih rekao da je slučajnost, ali i tako može da se kaže. jednostavno prepuštam stvari svom izboru i dosta verujem u njega da to što radim ima nekog smisla. Inače to ne bih radio.

Kada slušaš druge DJ-eve, šta ti je bitnije u njihovom miksu – sposobnost ili selekcija?

Selekcija. Tehničke detalje 95% ljudi najverovatnije neće ni primetiti, ali će selekciju sigurno primetiti.

A kad smo već kod selekcije, brdo DJ-eva ne veruje da je laptop ok sredstvo za nastup. Ima njih koji misle da su ploče i gramofoni pravi medijum za nastup. To nas dovodi do pitanja da li je bitno sa čega se pušta?

To je individualno. Svako neka koristi onako kako ono što želi. Ja lično radim onako kako meni odgovara. Da li je ispravan način ili neispravan, da li ga koristim dobro – to publika najbolje može da kaže. Generalno mislim da svako treba da razume šta koristi, kako radi i šta je to što ta osoba radi. na koji način će da radi, analogno ili digitalno, sasvim je svejedno.

Kad smo već kod publike i njihove procene, da li DJ-evi trebaju da je edukuju ili je zadovolje?

50/50. Tanka je granica. Mislim da svaki DJ treba da edukuje, jer da to ne radi bio bi klasični zabavljač. E sad, šta je sad ta edukacija… U mom slučaju, volim da u setu provučem neku staru muziku, neki dobar house koji je meni u tom trenutku interesantan, a znam da ta muzika ima određenu težinu. Mislim da današnja publika, pogotovu mlađa, ne zna tačno šta se dešavalo ranije. Pa što ne bi naučili? Na primer, ako je to neka interesantna traka, recimo „The Bells“ Džefa Milsa, meni jedna od najboljih u svetu elektronske muzike, zašto je ne bi čuli? Mislim da danas i nemaju toliko prilike da čuju takvu muziku.

Znači edukacija se svodi na informisanje u pravom trenutku.

Meni se sviđa, kada niko ne očekuje, da pustim tako nešto. Kada set ide u jednom pravcu, trudim se da oni to primete i promenim ga u nekom potpuno drugačijem pravcu. Kvalitetno je, a i što da ih ne zainteresujem da posle seta klikne i raspita se šta si pustio u tom setu. A ti kad toj osobi kažeš, ona istraži i otkrije da je ta traka izdata neke osamdeset i devete godine i doživi „wow“ trenutak.

Jedini način edukacije je taj koji mogu da ostvarim kroz muziku, a pri tome nisam pristalica da DJ-evi trebaju da puštaju tačno ono što publika voli. Isto tako mislim da vrhunski profesionalci znaju šta tačno treba da puste kako bi zabavili. Da li će to da urade ili neće, to samo zavisi od njih.