Kako je “Mala Žabica” spojila Umeka i Vladimira Aćića?

Vladimir Aćić se probio na scenu nastupom na festivalu EXIT 2003. Međutim, „Mala Žabica“ je ta koja mu je pomogla da dospe na Umekov radar.

Kada je izvrteo najbolji set 2003. godine na Egzitovoj bini Happy Novi Sad, DJ karijera Vladimira Aćića je krenula uzlaznom putanjom. Narednih šest godina vrteo je vinile po celom regionu, nakon čega je krenuo da se bavi produkcijom. U periodu kada je i sam počeo da razmišlja da li da zagazi u produkcijske vode, pojavio se komšija Vladan. „On je već tada koristio programe koji su mu omogućavali eksperimentisanje u akustičnoj muzici“, rekao je Aćić i dodao da su ga Vladanovi izleti u „elektronici“ podstakli da napravi svoju prvu traku.

„Igranka“ se našla na kompilaciji španske etikete Inoquo, te je Vladimir ponosno počeo da širi dobar glas o svojoj traci. „Narezao sam je na 500 CD-ova i poklanjao je na svojim žurkama u tada najpopularnijem novosadskom klubu Paradiso“, rekao je Aćić i otkrio nam način na koji su DJ-evi promovisali sebe u vremenu pre nego što je Internet svima postao dostupan. Ubrzo je usledila „Šizofrenija“ za Markantonio-ovu kuću Analytic Trail, koja mu je otvorila vrata italijanske scene i sa njom brojne gig-ove „preko bare“.

WARM UP

Kako je Vladimir veliki poklonik košarke i zdravog života, tako se može reći da je svojom narednom trakom „ubo trojku“ koja mu je omogućila da svake druge nedelje nastupa u inostranstvu. 2008. godine, u trenutku kada je minimal techno dominirao klubovima širom Evrope, njegova „Mala Žabica“ je pronašla svoje mesto u redovima italijanske etikete Italo Business. „Tada sam mislio da je to samo jedna prosečna traka koju sam napravio,“ rekao je skromno Aćić. S druge strane, vlasnici etikete Dandy & Ego su brzo skapirali da su nabasali na pravo blago.

Čak i pre nego što je dostigla prvo mesto na listi „TOP 100 najskidanijih traka“ na muzičkom servisu Beatport, „žabica“ je privlačila pažnju uglednih glava. Ali, zašto je baš ona bila prva? Šta je to toliko posebno kod nje, pa su je Carl Cox, John Digweed i Tiesto, među brojnim ostalima, uvrstili u svoj uži izbor? Kako bismo ovo otkrili, moramo da pređemo u operacionu salu ili barem školsku laboratoriju – disekcija može da počne!

A ŠTA, A ŠTA, ŠTA KAŽE ŽABICA?

„Mala Žabica“ u sebi ima sve elemente dobre klupske trake koja može da se „vrti“ i na velikim žurkama. Iako kombinacija funky bleep-ova, glitch-eva i sci fi synth deonica podseća na tadašnji plastični tehno-minimalizam, prava tajna ovog hita se krije u samom zvuku. „Bas-linija je progresivna i može se uklopiti uz trance i progressive, a ritam sekcija je techno“, objašnjava novosadski as. „Mislim da sam time privukao pažnju različitih artista koji su je puštali“, dodaje Aćić.

„Uvek krenem tako što napravim dobar groove koji će da me vozi“, naglašava Vladimir i dodaje da svoje trake ne pravi planski. Svoju pobedničku kombinaciju stvorio je u Cuebase-u uz upotrebu trojstva plug in-ova Trilogy, Stylus RMX i Microtronic. Kao trojka u poslednjoj sekundi, njegov „šut“ pogodio je tačno u centar scene i privukao pažnju svetskih zvezdi, od kojih mu je jedna promenila život.

HE SHOOTS, HE SCORES, AND THE CROWD GOES WILD

„Umeka sam upoznao na jednom privatnom partiju u klubu „Aquarius“ u Novom Sadu“, kaže Aćić uz napomenu da je tada radio set posle slavnog slovenca. „Naše bolje upoznavanje je usledilo nakon što je čuo traku „Mala žabica“ i kontaktirao me putem MySpace-a“, dodaje Vladimir koji nije mogao da veruje da ga je neko toliko veliki prvi iscimao. Umek je uveliko puštao „žabicu“, te je novosađaninu ponudio da objavi svoju muziku za jednu novu etiketu. Ta etiketa će u narednim godinama postati jedna od najjačih u minimalu i tehnu – 1605 Music Therapy.

Novi, masivni pogodak u životu Vladimira Aćića desilo se godinu dana nakon vrha Beatport-a u obliku izdanja „Yellow Planet“, trećeg na Uroševoj nadaleko poznatoj etiketi. „Pošto me je već pomenuo u svom intervjuu za Mixmag kao novo ime koje obećava, onda je ispalo kao da sam bio njegov štićenik, ali se ubrzo to razvilo u kvalitetnu saradnju“, rekao je Aćić. Dodao je da su Uroš i on tada postali veoma dobri prijatelji. Usledili su bukinzi po Evropi, kao i zajednički nastupi po Srbiji, te Vladimirova izdanja za Umekovu „muzičku terapiju“.

Ubrzo se desila i prva velika zajednička žurka na Aćićevom domaćem terenu, Green Love na Spensu, gde su Uroš i Vladimir digli atmosferu do usijanja i vozali publiku dobar deo noći. Žurka je pokrenula lavinu emocija u Novom Sadu, te je šest meseci kasnije dobila svoju himnu na kompilaciji Wake me up at 16:05. Time su domaćoj publici stvorili momenat za pamćenje i započeli novo poglavlje u životu ovog novosadskog DJ-a.