Trojka koja je promenila život Vladimira Aćića

Uspon Vladimira Aćića na svetskoj sceni elektronske muzike desio se krajem 2000-ih. Ovo su tri ključne stvari koje su obeležile taj period.

Većina nas zna da je Vladimira Aćića proslavio nastup na festivalu EXIT 2003, kada je izvrteo najbolji set te godine na Happy Novi Sad stejdžu. Narednih šest godina je vrteo vinile po celom regionu, nakon čega je krenuo da se bavi produkcijom. U periodu kada je i sam počeo da razmišlja da li da zagazi u producentske vode, pojavio se komšija Vladan. „On je već tada koristio programe koji su mu omogućavali eksperimentisanje u akustičnoj muzici“, rekao je Aćić i dodao da su ga Vladanovi izleti u elektronskoj muzici podstakli da napravi svoju prvu traku.

„Igranka“ se našla na kompilaciji španske etikete Inoquo, te je Vladimir ponosno počeo da širi dobar glas o svojoj traci. „Narezao sam je na 500 CD-ova i poklanjao je na svojim žurkama u tada najpopularnijem novosadskom klubu Paradiso“, rekao je Aćić i otkrio način na koji su DJ-evi promovisali sebe u vremenu pre nego što je Internet svima postao dostupan. Ubrzo je usledila „Šizofrenija“ za Markantonio-ovu kuću Analytic Trail, koja mu je otvorila vrata italijanske scene i sa njom brojne gig-ove „preko bare“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Avoid aka Vladimir Acic (@avoid_aka_vladimir_acic) on

MALA ŽABICA: AND THE CROWD GOES WILD…

Vladimir je veliki poklonik košarke i zdravog života, pa se može reći da je svojom narednom trakom „ubo trojku“ koja mu je omogućila da svake druge nedelje nastupa u inostranstvu. 2008. godine, u trenutku kada je minimal techno dominirao klubovima širom Evrope, njegova „Mala Žabica“ je pronašla put u redove tada već etablirane etikete Italo Business. „Tada sam mislio da je to samo jedna prosečna traka koju sam napravio,“ rekao je skromno Aćić, iako su vlasnici etikete Dandy & Ego skapirali da su nabasali na pravo blago.

Nakon dostizanja prvog mesta na Beatport TOP 100 listi najskidanijih traka, nije bilo osobe koja je tada nije „zavrtela“. Ali, zašto je baš ona bila prva? Šta je to toliko posebno kod nje, pa su je vrhunski svetski DJ-evi uvrstili u svoj uži izbor? Tajna se krije u samom zvuku: „Bas-linija je progresivna i može se uklopiti uz trance i progressive, a ritam sekcija je techno“, objašnjava novosadski as. „Mislim da sam time privukao pažnju različitih artista koji su je puštali“, dodaje Aćić misleći na ekipu od Džona Digvida (John Digweed) i Karla Koksa (Carl Cox), pa sve do Benija Benasija (Benny Benassi) i Tiesta.

NI UMEK NIJE ODOLEO

„Uvek krenem tako što napravim dobar groove koji će da me vozi“, naglašava Vladimir i dodaje da svoje trake ne pravi planski. Pravljena u Cuebase-u uz upotrebu „svetog trojstva“ plug in-ova Trilogy, Stylus RMX i Microtronic, tada mlađani Aćić uspeo je da stvori svoju dobitnu kombinaciju. Kao sudbonosna trojka u poslednjoj sekundi, njegov „šut“ pogodio je tačno u centar scene i privukao pažnju svetskih zvezdi, od kojih mu je jedna promenila život.

„Umeka sam upoznao na jednom privatnom partiju u klubu „Aquarius“ u Novom Sadu“, kaže Aćić uz napomenu da je tada radio set posle slavnog slovenca. „Naše bolje upoznavanje je usledilo nakon što je čuo traku „Mala žabica“ i kontaktirao me putem MySpace-a“, dodaje Vladimir koji nije mogao da veruje da ga je neko toliko veliki prvi iscimao samo da bi ga pohvalio. Umek je već uveliko puštao „žabicu“, te mu je ponudio da izda za njegovu novu etiketu, koja će u narednim godinama postati jedna od najmoćnijih u minimalu i tehnu. Nova masivna trojka u životu Vladimira Aćića desila se godinu dana nakon vrha Beatport-a u obliku izdanja „Yellow Planet“, trećeg na kultnom 1605.

TREĆA SREĆA: LJUBAV PREMA ZELENOM

„Pošto me je već pomenuo u svom intervjuu za Mixmag kao novo ime koje obećava, onda je ispalo kao da sam bio njegov štićenik, ali se ubrzo to razvilo u kvalitetnu saradnju“, rekao je Aćić za Dissolved in Sound i dodao da su Uroš i on od tada postali veoma dobri prijatelji. Uskoro su usledili bukinzi po celoj Evropi, izdanja na 1605, kao i zajednički nastupi po Srbiji.

Ono što je zajedničko kod njihovih nadaleko prepričavanih nastupa na domaćem terenu su Green Love žurke na Spensu. One su postale dugogodišnja tradicija kod brojnih klabera i rejvera širom Vojvodine kao centralno mesto okupljanja svih ljubitelja vrhunskog elektronskog zvuka, upravo zbog Umekova tri uzastopna nastupa 2010/11/12. godine. Ako bi se reklo da je prvi Urošev nastup bio prava bomba, Vladimir kaže da istina nije daleko od toga.„Dobili smo dojavu da bila postavljena bomba“, rekao je novosadski majstor za gramofonima i dodaje da su svi morali da se užurbano evakuišu sa žurke.

Nakon neuspešnog pokušaja sabotiranja žurke, publika se brzo vratila na podijum, a Aćić kaže da je atmosfera bila „pet puta bolja“ i da je masa „izgorela“, a mi ćemo reći da je žurka jednostavno pobednički „eksplodirala“. Umek i Aćić digli su atmosferu do usijanja, započeli novo poglavlje u Vladimirovom životu i publici stvorili momenat za pamćenje. Žurka koja je pokrenula lavinu emocija u Novom Sadu dobila je svoju himnu šest meseci kasnije na kompilaciji Wake me up at 16:05, te Vladimirovo ime od tada ponosno stoji u društvu velikana elektronske muzike koje čine Marco Bailey, Traumer, Tom Hades, Spartaque, Jon Rundell i, naravno, Umek.